7 sastojaka u kozmetici koji mogu da smetaju osetljivoj koži

Ako imate osetljivu kožu, dermatolozi najčešće savetuju oprez sa nekoliko grupa sastojaka koji se često nalaze u svakodnevnim proizvodima za negu.

Među njima se posebno izdvajaju sintetički mirisi, određeni alkoholi, jaki surfaktanti poput sulfata, visoke koncentracije eksfolijacionih kiselina, neka eterična ulja, određeni konzervansi i veštački pigmenti.

Većina ovih supstanci ima jasnu tehnološku svrhu. Mirisi poboljšavaju prijatan utisak proizvoda, sulfati omogućavaju stvaranje pene, dok konzervansi sprečavaju razvoj bakterija.

Međutim, kod osetljive kože ove komponente mogu narušiti zaštitnu barijeru kože ili izazvati alergijsku reakciju.

Mnogi dermatolozi savetuju da ako imate osetljivu kože birate proizvode sa jednostavnijom formulacijom i manjim brojem potencijalno iritirajućih sastojaka.

Zbog toga se prirodna kozmetika, koja se proizvodi sa kraćim i transparentnim sastavom, preporučuje osobama sa reaktivnom kožom.

Upravo zato je korisno znati kako čitati deklaracije i prepoznati sastojke koji se najčešće povezuju sa reakcijama.

U nastavku su sastojci na koje vredi obratiti posebnu pažnju prilikom izbora kozmetike.

1. Sintetički mirisi

Sintetički mirisi su jedan od najčešćih uzroka iritacije u kozmetičkim proizvodima.

Oni se dodaju kako bi proizvod imao prijatan miris i kako bi prikrio eventualan neprijatan miris drugih sastojaka.

Problem nastaje zato što termin „fragrance“ na deklaraciji često označava mešavinu velikog broja hemijskih komponenti.

Upravo ta kompleksna kombinacija može izazvati alergijsku reakciju kod osetljive kože.

Dermatolozi često navode da mirisi mogu izazvati crvenilo, svrab ili osip kod osoba sa reaktivnom kožom.

Da biste lakše prepoznali proizvode sa ovim sastojkom, obratite pažnju na sledeće oznake u sastavu:

Fragrance
Parfum
Linalool
Geraniol

Mnogi stručnjaci savetuju da osobe sa osetljivom kožom biraju proizvode označene kao „fragrance free“, jer takve formulacije obično imaju manji rizik od iritacije.

2. Denaturisani alkohol

Denaturisani alkohol je čest sastojak u tonicima, serumima i laganim kremama. Njegova uloga je da ubrza sušenje proizvoda na koži i pomogne rastvaranje drugih sastojaka.

Ipak, kod osetljive kože ovaj sastojak može imati neželjene posledice. Denaturisani alkohol uklanja prirodna ulja sa površine kože i može dovesti do suvoće, zatezanja i iritacije.

Važno je razumeti da nisu svi alkoholi problematični. Postoje i takozvani masni alkoholi koji imaju drugačiju funkciju u kozmetici.

Tip alkohola	Uloga u kozmetici	Rizik za osetljivu kožu
Alcohol Denat., Ethanol	otapalo, brzo isparava	može izazvati isušivanje
Isopropyl Alcohol	dezinfekciono sredstvo	česta iritacija
Cetyl Alcohol	emolijent	obično bezbedan
Cetearyl Alcohol	stabilizator emulzija	uglavnom blag

Kada čitate deklaraciju, korisno je proveriti gde se alkohol nalazi na listi sastojaka. Ako je među prvim komponentama, koncentracija u proizvodu je obično visoka.

3. Sulfati (SLS i SLES)

Sulfati su surfaktanti koji omogućavaju stvaranje pene u proizvodima za čišćenje. Najčešće se nalaze u šamponima, gelovima za tuširanje i sredstvima za umivanje.

Iako efikasno uklanjaju nečistoće i masnoću, sulfati mogu ukloniti i prirodna ulja koja štite kožu. Kod osoba sa osetljivom kožom to može dovesti do suvoće, osećaja zatezanja i crvenila.

Najčešći sulfati koje možete pronaći u kozmetici su:

Sodium Lauryl Sulfate (SLS)
Sodium Laureth Sulfate (SLES)

Da biste smanjili rizik od iritacije, preporučuje se izbor proizvoda koji koriste blaže surfaktante. Na tržištu postoje formulacije koje koriste alternativne sastojke za čišćenje, poput kokamidopropil betaina ili glukozidnih surfaktanata.

4. Jake eksfolijacione kiseline (AHA i BHA)

Eksfolijacione kiseline koriste se u kozmetici kako bi uklonile mrtve ćelije sa površine kože i poboljšale teksturu kože.

Najpoznatije među njima su AHA kiseline, poput glikolne i mlečne kiseline, kao i BHA kiseline poput salicilne kiseline.

Kod pravilne upotrebe ove kiseline mogu biti korisne, ali u visokim koncentracijama mogu izazvati iritaciju, posebno kod osetljive kože.

Dermatolozi često naglašavaju da proizvodi sa jakim kiselinama mogu izazvati peckanje, crvenilo ili perutanje.

Kontakt sa visokim koncentracijama iritirajućih supstanci može dovesti do oštećenja površinskog sloja kože i pojave upalne reakcije.

Zbog toga je preporuka da osobe sa osetljivom kožom koriste proizvode sa nižim koncentracijama ovih sastojaka i da ih uvode postepeno u rutinu nege.

5. Eterična ulja

Eterična ulja se često smatraju prirodnim sastojcima, pa mnogi pretpostavljaju da su automatski blaga za kožu. Međutim, neka od njih mogu izazvati iritaciju kod osoba sa osetljivom kožom.

Razlog leži u visokoj koncentraciji aromatičnih jedinjenja koja mogu delovati nadražujuće na kožu. U određenim slučajevima mogu izazvati i alergijski kontaktni dermatitis.

Primeri eteričnih ulja koja se često povezuju sa iritacijom su:

ulje mente
ulje čajevca
citrusna ulja

Takva ulja mogu izazvati osećaj peckanja ili crvenilo, naročito kada se koriste u većim koncentracijama ili u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima.

Da li ste znali?

Kod osetljive kože reakcija na eterična ulja može se pojaviti tek nakon ponovljenog izlaganja, što znači da proizvod koji ste ranije koristili bez problema kasnije može izazvati iritaciju.

6. Parabeni i jaki konzervansi

Konzervansi su važan deo formulacije kozmetičkih proizvoda jer sprečavaju razvoj bakterija i produžavaju rok trajanja proizvoda. Parabeni su jedna od najpoznatijih grupa konzervansa koja se koristi u kozmetici već decenijama.

Iako su parabeni efikasni u sprečavanju mikrobiološkog kvarenja proizvoda, kod određenih osoba mogu izazvati alergijsku reakciju ili iritaciju kože.

Pored parabena, postoje i drugi konzervansi koji su povezani sa iritacijama. Jedan od poznatijih primera su izotiazolinoni.

Ovi sastojci imaju snažno antimikrobno delovanje, ali su povezani sa pojavom alergijskog kontaktnog dermatitisa kod određenog broja ljudi.

Zbog toga mnogi dermatolozi savetuju oprez pri korišćenju proizvoda koji sadrže snažne konzervanse, posebno kod osoba koje imaju istoriju alergijskih reakcija.

7. Veštačke boje i pigmenti

Boje u kozmetici uglavnom imaju estetsku ulogu. One omogućavaju da proizvod ima određenu nijansu ili da šminka dobije željenu boju.

Ipak, kod osetljive kože neki pigmenti mogu izazvati iritaciju ili alergijsku reakciju. Ovaj problem se najčešće javlja kod proizvoda koji se koriste svakodnevno, poput pudera, rumenila ili krema za telo.

Veštački pigmenti se često označavaju kao:

CI brojevi (Color Index)
FD&C boje

Takve supstance nemaju direktnu ulogu u nezi kože, pa mnogi dermatolozi preporučuju da osobe sa osetljivom kožom biraju proizvode sa minimalnim brojem dodatih pigmenata.

Kako prepoznati proizvode pogodne za osetljivu kožu

Izbor kozmetike za osetljivu kožu zahteva pažljivo čitanje deklaracije i postepeno uvođenje novih proizvoda u rutinu nege.

Najvažniji koraci koji mogu pomoći da smanjite rizik od iritacije uključuju sledeće preporuke:

birajte proizvode bez dodatih mirisa
uvodite nove proizvode jedan po jedan
koristite formulacije sa manjim brojem sastojaka
proverite reakciju kože na maloj površini pre redovne upotrebe

Ovaj postupak se naziva patch test i predstavlja jednostavan način da proverite kako će vaša koža reagovati na novi proizvod.

View this post on Instagram

A post shared by Balavander | Prirodna kozmetika (@balavander.cosmetics)

Često postavljana pitanja

Kako pravilno testirati novi kozmetički proizvod ako imate osetljivu kožu?

Najbezbedniji način je takozvani patch test. Mala količina proizvoda nanese se na malu površinu kože, najčešće iza uha ili na unutrašnjoj strani podlaktice. Ako u narednih 24 do 48 sati nema crvenila, svraba ili iritacije, proizvod se obično smatra bezbednim za redovnu upotrebu.

Da li osetljiva koža znači da imate alergiju na kozmetiku?

Ne nužno. Osetljiva koža i alergijska reakcija nisu isto stanje. Osetljiva koža obično reaguje peckanjem, zatezanjem ili blagim crvenilom kada dođe u kontakt sa određenim sastojcima. Alergijska reakcija je imunološki odgovor organizma na određenu supstancu i može uključivati osip, otok ili jači svrab.

Da li je bezbedno kombinovati više novih kozmetičkih proizvoda odjednom?

Dermatolozi obično ne preporučuju istovremeno uvođenje više novih proizvoda u rutinu nege. Ako koža reaguje, biće teško utvrditi koji sastojak ili proizvod je uzrok problema. Praktičniji pristup je postepeno uvođenje kozmetike. Novi proizvod može se koristiti nekoliko dana ili nedelja pre nego što se doda sledeći.

Da li su proizvodi označeni kao „hipoalergeni“ uvek bezbedni za osetljivu kožu?

U mnogim slučajevima proizvođači koriste taj termin da označe formulacije koje sadrže manji broj potencijalnih alergena. Ipak, ne postoji univerzalni standard koji garantuje da proizvod neće izazvati reakciju kod svake osobe. Zbog toga je i dalje važno proveriti listu sastojaka i obratiti pažnju na reakciju sopstvene kože nakon upotrebe.

Kako razlikovati reakciju kože od obične iritacije posle čišćenja lica?

Blaga iritacija nakon čišćenja lica može se javiti zbog trenja, temperature vode ili jačine sredstva za umivanje. Takva reakcija obično nestaje u roku od nekoliko minuta. Ako se simptomi ponavljaju ili traju duže vreme, moguće je da određeni sastojak u proizvodu ne odgovara vašoj koži. Najčešći znaci koji ukazuju na problem su crvenilo koje traje duže od sat vremena, svrab ili peckanje nakon nanošenja proizvoda, perutanje kože ili osećaj zatezanja.

Za kraj

Osetljiva koža ne reaguje jednako kod svih ljudi, pa je važno razumeti sopstvenu reakciju na određene sastojke.

Ono što jednoj osobi odgovara, kod druge može izazvati crvenilo ili neprijatan osećaj.

Zbog toga je korisno obratiti pažnju na deklaracije kozmetičkih proizvoda i upoznati se sa sastojcima koji se najčešće povezuju sa iritacijom.

Kada znate kako da prepoznate potencijalno problematične supstance, mnogo lakše ćete izabrati proizvode koji odgovaraju vašem tipu kože i svakodnevnoj rutini nege.